У организацији Удружења урбаниста Србије у сарадњи са Републичким геодетским заводом и Институтом за архитектуру и урбанизам Србије, уз подршку Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије и Инжењерске коморе Србије, одржана је 22. Научно-стручна конференција са међународним учешћем „Урбанизам и одрживи развој“. Конференција је одржана у периоду од 28. до 30. маја 2026. године у хотелу „Дрина“ у Бајиној Башти, а представља континуитет стручног скупа који је носио назив Летња школа урбанизма.
Конференција је одржана у виду панела, презентација радова и дискусија подељених у више сесија, које су организоване у оквиру четири тематске целине:
I Урбанистичко планирање, правни овир и улога струке
II Плански инструменти и алати урбаног развоја
III Урбанизам и природне и културне вредности
IV Ефективна земљишна администрација у основи дигиталног екосистема у управљању простором
Истраживачи Института за архитектуру и урбанизам Србије учествовали су на конференцији са пет радова.
Сесија „Урбанизам и инструменти стратешког планирања“, у којој је уведена новина у концепту и динамици одвијања Конференције, отпочела је кратким приказом истраживања др Ане Никовић, др Наташе Чолић Марковић и др Божидара Манића „Приступ интегрисаном планирању и спровођењу стратегија одрживог урбаног развоја малих и средњих градова у Србији заснован на студији њиховог идентитета“.Овај рад, који описује повезивање концепта урбаног идентитета и процеса интегрисаног стратешког планирања одрживог урбаног развоја малих и средњих градова у Србији, са посебним освртом на интегрисане територије које обухватају више јединица локалне самоуправе, урбанистичкој публици представила је др Наташа Чолић Марковић.
У истој сесији, која је завршена широком панел дискусијом, у име истраживачког тима др Наташа Чолић Марковић, др Наташа Даниловић Христић, др Борјан Бранков, др Сања Симоновић Алфиревић и Дејан Вујић, истраживање „Модел за интегрисање зелених улагања у ревитализацију деградираних подручја у домену партиципативног планирања и управљања урбаним развојем – искуство града Шапца у INTERREG NONA пројекту“ приказао је др Борјан Бранков. Сврха модела за интегрисање зелених улагања у ревитализацију деградираних подручја је да пружи смернице комплементарне традиционалним инструментима планирања и управљања урбаним развојем, и омогући њихову ефикасну и квалитетнију примену. Током презентације спроведен је интерактивни модел учешћа публике у анкети на тему приказаног истраживања.
У оквиру сесије „Урбанизам и дигитални алати“ рад аутора др Марине Ненковић–Ризнић и Лазара Томовића „Интеграција вишеструких геопросторних база података у процесу планирања управљања отпадом: компаративна ГИС анализа различитих планских нивоа“, који приказује резултате компаративне ГИС анализе спроведене у оквиру израде више планских докумената различитих хијерархијских нивоа, представио је Лазар Томовић, стипендиста Министарства науке, технолошког развоја и иновација. Истраживање, усмерено на процену стања комуналне опремљености, са посебним фокусом на управљање отпадом и просторну дистрибуцију дивљих депонија, указује на значај интегрисаног управљања геопросторним подацима у планирању управљања отпадом.
У оквиру сесије „Урбанизам и природне и културне вредности“ др Марија Лалошевић са коатурком Соњом Костић приказала је истраживање „Наслеђе на раскршћу очувања и интереса капитала: урбанистичко планирање и заштита наслеђа техничке културе“. Рад анализира везу између урбанистичког планирања и очувања индустријског наслеђа (наслеђа техничке културе) полазећи од примера из праксе у Београду који илуструју могућност интеграције заштите културног добра, јавног интереса и приватних инвестиција кроз планске инструменте и услове заштите које прописују надлежне институције, са циљем указивања на значај континуалног планирања, инструмената спровођења планова и примену принципа међународних повеља и препорука у очувању индустријског наслеђа као ресурса за дугорочно одрживи урбани развој.
Рад „Јачање свести о значају учешћа локалног становништва у планирању рударских подручја током МИНИПАРТ пројекта“, којим се приказује неколико нивоа активности истраживања спроведеног током прве две године реализације пројекта МИНИПАРТ „Унапређење учешћа јавности у просторном планирању рударских региона“ (анализа искустава, спровођење анкете становника Борско-Мајданпечког рударског региона, реализација интервјуа са кључним актерима, радионица са фокус групама у Бору) приредили су аутори др Тамара Маричић, др Маријана Пантић, др Милена Токовић, др Милован Вуковић и МА Душанка Милосављевић.
Радови истраживача публиковани су у Зборнику Конференције чији су уредници др Злата Вуксановић Мацура, Председница научног Одбора Конференције и др Божидар Манић, Председник Удружења урбаниста Србије.
Колегијалном умрежавању и размени допринела је стручна екскурзија и посета манастиру Рача, ушћу реке Врело у Дрину и пловидба језером Перућац.
