Претрага
Close this search box.

Прва национална радионица у оквиру пројекта ConnectGREEN

Прва национална радионица пројекта ConnectGREEN, посвећена провери нацрта Карпатске методологије за идентификацију кључних подручја и еколошких коридора које користе велики сисари (месоједи), одржана је у Београду, Србији, 01. фебруара 2019. године.

Институт за архитектуру и урбанизам Србије је као IPA 1 пројектни партнер ангажован на пројекту ConnectGREEN ((DTP 072-2.3) – Ревитализација и управљање еколошким коридорима као видом зелене инфраструктуре у Дунавском басену – Restoring and managing ecological corridors in mountains as the green infrastructure in the Danube basin), организовао прву у низу неколико планираних националних радионица за успостављање оквирне Карпатске методологије за идентификацију кључних подручја и еколошких коридора великих карнивора као и формирање интегралног информационог система карпатских земаља о биодиверзитету.[1]

Циљ радионице био је да крозпроцес партиципације кључних актера (институција у области заштите природе, просторног планирања, инфраструктурног планирања и пројектовања, управа заштићених подручја, ловства, шумарства, локалних заједница, итд.), допринесе развоју специфичних мера управљања и ревитализације миграторних коридора. Знање и искуство пренето активним учешћем стејкхолдера, омогућило је бољу заступљеност потреба релевантних сектора у дефинисању раније наведене методологије.

На радионици је учествовало 36 представника релевантних актера (стејкхолдера) у Србији, међу којима су представници три Министарства Републике Србије (Министарство заштите животне средине, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и Министарство за европске интеграције), представници јавних предузећа, регионалних и покрајинских завода и агенција (Завод за заштиту природе Србије, Покрајински завод за заштиту природе, Агенција за заштиту животне средине, ЈП Србијашуме, ЈП Војводинашуме, ЈП Путеви Србије, Железнице Србије а.д, Коридори Србије, ЈП завод за урбанизам Војводине, Пловпут – Дирекција за водне путеве, представници заштићеног подручја ЈП Национални парк Ђердап, представници института (Саобраћајни институт ЦИП, Институт за путеве ад Београд), професори Универзитета у Београду (Шумарски и Биолошки факултет), као и представници других интересних група (WWF Србија, Природњачки музеј у Београду).

Поздравну реч учесницима радионице упутили су Оливера Радоичић, самостални саветник Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и Душан Огњановић из сектора за заштићена подручја Министарства заштите животне средине. Након основних информација о пројекту ConnectGREEN, које је изложила руководилац пројекта испред Института др Марина Ненковић-Ризнић, стејкхолдерима је проф. др Марија Максин презентовалаНацрт методологије за идентификацију миграторних коридора великих сисара у Карпатском регион, а затим је госпођа Клара Сабадош, представник Покрајинског завода за заштиту природе представила искуства и препоруке на тему Издвајања еколошких коридора на простору Војводине. Након дискусије о основним елементима и појмовима предложене методологије којим је завршен први, уводни део радионице, уследио је рад са стејкхолдерима у форми округлих столова, на предложеном нацрту методологије. Руководилац пројекта др Марина Ненковић-Ризнић је у завршници изложила закључке о постигнутим резултатима и доприносима за будуће фазе пројекта.

[1] На основу методологије дефинисане кроз пројекат биће идентификовани еколошки коридори на 4 транснационално релевантне локације и то: 1. Национални парк Piatra Craiului /Национални парк Bucegi (Румунија), 2. Планине Апусени / Југозападни, Карпати (Румунија) / Национални парк Ђердап (Србија), 3. Западни Карпати (Чешка Република – Словачка) и 4. Национални парк Bükk (Мађарска)/ Заштићено пејзажно подручје Cerová vrchovina (Словачка). Физичке баријере и друге претње биćе идентификоване на наведеним локацијама и интегрисане заједно са другим категоријама просторних података у интегрални информациони систем Карпатских земаља о биодиверзитету (CCIBIS).

Scroll to Top