Годишња награда из области архитектуре и урбанизма „Милорад Мацура“
Комисија Института за архитектуру и урбанизам Србије за доделу годишње награде „Милорад Мацура“ за најбољи мастер рад из области архитектуре и урбанизма, разматрала је регуларно пристигле пријаве седам мастер радова, и то: четири предлога Универзитета у Београду – Архитектонског факултета: „Београдски токови – простори између (нас)_Ада Хуја Hydroborders“, аутора Ђорђа Петковића; „Terra Posteterna: Хиперобјекти као феномени у трећем пејзажу“, ауторке Милице Божић; „Биотехнолошки центар. Нова сцена културе постиндустријализма: ожиљци индустријског наслеђа Београда и његова реафирмација“, ауторке Милице Симић; „Хетеротопија – друга места Београда“, ауторке Јоване Арсић; затим два предлога Грађевинско – архитектонског факултета – Универзитета у Нишу: „Могућности обнове наслеђених стамбених подручја из социјалистичке прошлости – разрада предлога и мера на микро-урбаном нивоу“, ауторке Марије Спасић; и „Идејно архитектонско-урбанистичко решење стамбено-пословног коплекса у Нишу“, аутора Николе Миленовића, као и предлог Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду за рад под називом „Самоодржива надоградња у урбаном контексту“ чији је аутор Марко Михајловић.
Након увида у свих седам мастер радова, Комисија је једногласно донела следећу одлуку:
Годишња награда „Милорад Мацура“ за најбољи мастер рад из области архитектуре и урбанизма у школској години 2020/2021, додељује се Јовани Арсић, за рад под називом „Хетеротопија – друга места Београда“ одбрањен на Универзитету у Београду – Архитектонском факултету, под менторством проф. др Драгане Васиљевић Томић.
Комисија Института за архитектуру и урбанизам Србије за доделу годишње награде „Милорад Мацура“ за најбољу докторску дисертацију из области архитектуре и урбанизма, разматрала је регуларно пристигле пријаве две докторске дисертације, и то: 1) предлог Универзитета у Београду – Архитектонског факултета за рад под називом „Естетичка манипулација доживљајем архитектонског простора-кроз анализу хришћанске сакралне архитектуре друге половине XX века“ чија је ауторка Данира Совиљ; и 2) предлог Грађевинско – архитектонског факултета – Универзитета у Нишу за рад под називом „Архитектура вишепородичног становања Ниша у периоду Модерне од 1945-1980“ чији је аутор Марјан Петровић.
Након увида у свих седам мастер радова, Комисија је једногласно донела следећу одлуку:
Годишња награда „Милорад Мацура“ за најбољу докторску дисертацију из области архитектуре и урбанизма у школској години 2020/2021, додељује се др Марјану Петровићу, д.и.а, за дисертацију под називом „Архитектура вишепородичног становања Ниша у периоду Модерне од 1945-1980“, одбрањену на Грађевинско архитектонском факултету Универзитета у Нишу, на Катедри зграде за становање, под менторством проф. др Александра Кековића.
Годишња награда из области просторног планирања „Димитрије Перишић“
Комисија Института за архитектуру и урбанизам Србије за доделу годишње награде „Димитрије Перишић“ за најбољи мастер рад из области просторног планирања разматрала је регуларно пристигле пријаве два мастер рада, и то: 1) предлог Универзитета у Београду – Архитектонског факултета за рад под називом „Одрживо управљање отпадом у Београду – интеграција концепта превенције отпада, циркуларне економије и савремених технологија за заштиту животне средине“ чија је ауторка Марија Мићановић; и 2) предлог Универзитета у Београду – Географског факултета за рад под називом „Унапређење методологије планирања коришћења пољопривредног земљишта на локалном нивоу у Србији“ чији је аутор Владимир Максимовић.
Након увида у оба мастер рада, Комисија је једногласно донела следећу одлуку:
Годишња награда „Димитрије Перишић“ за најбољи мастер рад из области просторног планирања у школској години 2020/2021 додељује се Владимиру Максимовићу, за рад „Унапређење методологије планирања коришћења пољопривредног земљишта на локалном нивоу у Србији“, одбрањен септембра 2021. године на Универзитету у Београду – Географском факултету, а под менторством проф. др Тијане Дабовић.
Комисија Института за архитектуру и урбанизам Србије за доделу годишње награде „Димитрије Перишић“ за најбољу докторску дисертацију из области просторног планирања размотрила је једну регуларно пристиглу пријаву докторске дисертације на предлог Универзитета у Београду – Географског факултета за дисертацију под називом „Реорганизација јединица локалне самоуправе као фактор просторно-функционалног развоја Републике Српске“, чија је ауторка Драгана Поповић.
У вези са претходним ставом, Комисија је једногласно донела следећу одлуку:
Годишња награда „Димитрије Перишић“ за најбољу докторску дисертацију из области просторног планирања у школској години 2020/2021 додељује се Драгани Поповић, за докторску дисертацију „Реорганизација јединица локалне самоуправе као фактор просторно-функционалног развоја Републике Српске“, одбрањену маја 2021. године на Универзитету у Београду – Географском факултету, урађену под менторством проф. др Велимира Шећерова.