Координатор др Никола Крунић, виши научни сарадник
Како би свака земља кандидат за ЕУ била у могућности да постави и спроводи кључне приоритете одрживог развоја дефинисане на нивоу ЕУ, неопходно је истражити и дефинисати националне развојне циљеве и стратегије просторног развоја. Република Србија као будућа чланица ЕУ, имајући у виду перспективе и стратегије развоја Европе, треба да дефинише своје планове и инструменте имплементације који се посебно односе на одрживи просторни развој након 2021. године.
Досадашње смернице просторног развоја, дефинисане кроз Просторни план Републике 2010-2020. неопходно је иновирати и наставити новим истраживањима која се заснивају на актуелним тенденцијама у области развоја енергетике, привреде, инфраструктуре, усклађивања регионалних диспаритета, демографије, урбаног и руралног развоја, употребе ресурса, социјалног развоја, заштите животне средине и биодиверзитета, прилагођавања климатским променама и др. Основна идеја истраживања је да се на бази синтезне оцене проблема, потенцијала и ограничења у просторном развоју Србије утврде перспективе, обнови стратешки оквир и дају смернице за имплементацију планова и унапређење система управљања просторним и урбаним развојем.
Сагледавајући досадашње трендове појаве и процесе, треба утврдити нове могућности, стратешки оквир и предложити смернице за унапређење система планирања интегралног просторног и урбаног развоја и његове имплементације. Интегралност се испољава сагледавањем укупних проблема просторног развоја са више аспеката: територијалног, социо-економског и еколошког; затим узимајући у обзир секторске стратегије и планове развоја (хоризонтална интеграција); и на (над)националном, регионалном и локалном нивоу испољавања и управљања (вертикална интеграција).
Специфични циљеви истраживања су:
- Дефинисање политика, приоритета и поступака за интегрално управљање и усмеравање просторног развоја Србије уз одговарајуће институционално-организационо прилагођавање система планирања;
- Унапређење методологије, успостављање принципа, поступака и модалитета за координацију и партиципацију актера и релативизацију супротних интереса и конфликата у управљању и уређењу простора, приоритетно на подручјима посебне намене;
- Успостављање нове улоге урбаних центара и система, у остваривању интегралног урбано-руралног развоја, као покретача одрживог и инклузивног економског раста, у побољшању социо-економске структуре становништва, урбане безбедности као и достизања вишег квалитета живота и животне средине;
- Унапређење и развој инструмената за имплементацију планске документације;
- Концепцијско и методолошко унапређење приступа и партиципације актера у оцени и доношењу територијалних и стратешких одлука о просторном и урбаном развоју и њиховом утицају на животну средину;
- Обезбеђење адекватне геоинформатичке (ГИ) подршке за ефикасно управљање простором прикупљањем просторних података, обезбеђењем просторних информација, мониторингом стања и процеса у простору и спровођења планова.
Посебни резултати истраживања у 2022. години су смернице за: институционално-организационо прилагођавање; побољшање кохезије, интегрисаности, адаптибилности и ефективности управљања природним ресурсима и стратешког планирања развоја подручја посебне намене; утврђивање места и улоге урбаних центара и система као и појаса развоја у успостављању нових односа у простору и носиоца економских могућности и социоекономске трансформације друштва; унапређење урбано-руралних веза; методолошко и процедурално унапређење процена територијалних и стратешких утицаја планских решења на животну средину; успостављање методолошког оквира, стандарда, принципа, алата и сервиса ГИ подршке.