Научно веће Института за архитектуру и урбанизам Србије залаже се за очување и реконструкцију заштићених непокретних културних добара – комплекса Генералштаба и Министарства одбране аутора архитекте Николе Добровића и комплекса Београдског сајма аутора архитекте Милорада Пантовића и инжењера Бранка Жежеља и Милана Крстића. Ове архитектонско-урбанистичке целине од непроцењивог су значаја за културу, историју и идентитет Београда и Србије.
Овај став Научно веће Института за архитектуру и урбанизам Србије (ИАУС) темељи на својој традицији научноистраживачке организације која се од свог оснивања 1954. године бави темама значајним не само за област архитектуре, урбанизма и просторног планирања, већ за друштво у целини и за формирање и очување његовог културног идентитета.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ:
За Институт је посебно значајна тема заштите савременог архитектонског и градитељског наслеђа. Један од основних циљева и задатака Института, је: „да изучава и обрађује поједине проблеме из области архитектуре и урбанизма као што су: … проучавање новијег архитектонског наслеђа уколико стоји у вези са савременом архитектуром;…“
Нека од најзначајнијих дела савремене српске архитектуре настала су у Институту. Посебно се издвајају архитектонски објекти и архитектонско-урбанистичке целине проглашени за непокретна културна добра. Од објеката и целина савремене архитектуре пројектованих у Институту заштићени су: Блок 30 на Новом Београду, као део целине Централна зона Новог Београда, аутора архитекте проф. Уроша Мартиновића; Спомен-кућа битке на Сутјесци на Тјентишту аутора архитекте проф. Ранка Радовића; Народна библиотека Србије у Београду, аутора архитекте Иве Куртовића; и насеље Церак – Виногради, аутора архитеката проф. Дарка Марушића, Миленије Марушић и др Недељка Боровнице, које је заштићено као просторна културно-историјска целина.
Под претходном заштитом као непокретна културна добра или плански заштићени као вредни објекти и целине епохе Модерне заштићена су и бројна друга савремена архитектонско-урбанистичка ауторска дела настала у ИАУС-у, а Никола Добровић, великан српске и светске архитектуре, нека од својих дела стварао је и у ИАУС-у, где је радио на пројектима Завода за физиотерапију и медицинску рехабилитацију у Игалу и Института Никола Тесла на Новом Београду.