(Институт за архитектуру и урбанизам Србије (ИАУС) је као IPA 1 пројектни партнер ангажован на пројекту ConnectGREEN (DTP 072-2.3) – Restoring and managing ecological corridors in mountains as the green infrastructure in the Danube basin (Управљање и обнављање еколошких коридора као зелене инфраструктуре у Дунавском басену), који се реализује у оквиру другог позива INTERREG Danube Transnational programme. Овим пројектом ће се у периоду од 2018-2021. године обезбедити реализација одрживе платформе за усклађивање праксе очувања природе и планирања простора у Карпатском региону, кроз дефинисање начина за ревитализацију и управљање миграторним коридорима великих сисара.
Циљ пројекта је и размена искустава, дисеминација резултата, побољшања процеса учешћа и контакти са различитим заинтересованим странама, имплементација нових алата у процесу планирања, побољшање методолошких приступа у научним истраживањима.
Руководилац пројекта је WWF Danube-Carpathian Programme Romania (WWF RO) из Румуније, а у пројекту учествује још 12 институција из области заштите природе и просторног планирања из 5 земаља и то: Аустрије, Чешке, Мађарске, Словачке и Србије. Република Србија у овом пројекту учествује као IPA партнер са две институције и то Институтом за архитектуру и урбанизам Србије и ЈП Национални парк Ђердап.
Учешће у пројекту ConnectGREEN обезбедиће нове податке у вези са идентификацијом и управљањем еколошким коридорима, што може бити од велике важности за будућу просторну анализу посматране територије. Искуства и знање стечено кроз овај пројекат побољшаће капацитете професионалаца укључених у процес креирања секторских стратешких докумената (нпр. План управљања природним заштићеним подручјима).
У складу са веома брзом и повећаном фрагментацијом станишта у Дунавском региону, пројекат ConnectGREEN настојаће да побољша еколошку повезаност између природних станишта, посебно између локација у оквиру Natura 2020 и других категорија заштићених подручја у Карпатској екорегији.
Као први корак, у оквиру пројекта предвиђено је успостављање нове карпатске методологије за идентификацију кључних подручја и еколошких коридора које користе велики сисари (месоједи) – медвед, рис и вук.
На основу методологије дефинисане кроз пројекат биће идентификовани еколошки коридори на 4 транснационално релевантне локације и то: 1. Национални парк Piatra Craiului /Национални парк Bucegi (Румунија), 2. Планине Апусени / Југозападни, Карпати (Румунија) / Национални парк Ђердап (Србија), 3. Западни Карпати (Чешка Република – Словачка) и 4. Национални парк Bükk (Мађарска)/ Заштићено пејзажно подручје Cerová vrchovina (Словачка).
Физичке баријере и друге претње биће идентификоване на наведеним локацијама и интегрисане заједно са другим категоријама просторних података у интегрални информациони систем Карпатских земаља о биодиверзитету (CCIBIS).
Специфичне мере управљања и ревитализације коридора ће се развијати у пројекту кроз процес партиципације кључних актера (из заштите природе, просторног планирања, управа заштићених подручја, ловства, шумарства, локалних заједница итд.)
Планирани развој инфраструктуре у Дунавско-карпатском региону прети да угрози коридоре кретања великих карнивора и повећа фрагментацију њихових станишта.
Мали број просторних планера поседује знање и искуство за минимизирање конфликата између развоја и очувања природе приликом израде нових планова. И што је још важније, правно обавезујући механизми који се односе на услове функционисања еколошких коридора спроводе се лоше, углавном због недостатка поузданих података. Ови ефекти захтевају уједначен транснационални одговор јер велики карнивори често прелазе преко државних граница у потрази за храном и јединкама исте врсте.
Кроз пројекат ConnectGREEN-a, партнери из различитих земаља и различитих области деловања (просторног планирања, научних истраживања, државне управе, очувања животне средине и природе), удружили су своје снаге у циљу повећања капацитета за идентификацију еколошких коридора, као и превазилажења сукоба између инфраструктурног развоја и заштите дивљег света. Драгоцено знање и искуство биће учињено доступним просторним планерима у циљу усклађивања њихових нових инфраструктурних планова са условима за еколошко повезивање.
Одржавање или обнављање еколошких коридора ће заштитити постојеће популације великих карнивора у Карпатима и одржати једну од највећих врућих тачака биодиверзитета, као и омогућити функционисање екосистема на континенту. Осим тога, овај нови заједнички приступ има за циљ да убрза процес имплементације и да уведе у праксу дуго очекивани инфраструктурни развој који се суочава са ризиком да буде успорен услед неусаглашености са безбедносним и еколошким стандардима.