Konkurs za nagrade Instituta za 2019. godinu
“Ekološka povezanost, mreža života za ljude i prirodu“ – prva publikacija u okviru projekta ConnectGREEN
Nakon prve uspešne godine projekta ConnectGREEN (DTP 072-2.3) – Restoring and managing ecological corridors in mountains as the green infrastructure in the Danube basin (Upravljanje i obnavljanje ekoloških koridora kao zeleneinfrastrukture u Dunavskom basenu), koji se realizuje u okviru drugog poziva INTERREG Danube Transnational programme, realizovana je brošura pod nazivom: “Ekološka povezanost, mreža života za ljude i prirodu.“
Brošura ima za cilj upoznavanje širejavnosti sa temom ekološke povezanosti, ukazivanje na njenu važnost na globalnom i lokalnom planu, ukazivanje na probleme i posledice fragmentacije predela i ekosistema, kao i mogućnosti njihovog prevazilaženja.Takođe, u brošuri su date i osnovne ideje, ciljevi projekta, lokacije na kojima se realizuje projekat, kao i životinjske vrste koje su predmet zaštite od uticaja urbanog razvoja i saobraćajne infrastrukture (mrki medved, vuk i evroazijski ris).
Brošuru možete preuzeti ovde.
SHARE Belgrade 2019 (II Edition)
Location: Yugoslav Film Archive Museum
Date & Time: 9th May at 9:00 – 18:00
Audience: Everyone from the architectural field is welcome to attend our event. Tickets are already available on our website (see the link on the right) https://share-architects.com/share-belgrade-2019-about/.
Prva nacionalna radionica u okviru projekta ConnectGREEN
Prva nacionalna radionica projekta ConnectGREEN, posvećena proveri nacrta Karpatske metodologije za identifikaciju ključnih područja i ekoloških koridora koje koriste veliki sisari (mesojedi), održana je u Beogradu, Srbiji, 01. februara 2019. godine.
Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije je kao IPA 1 projektni partner angažovan na projektu ConnectGREEN ((DTP 072-2.3) – Revitalizacija i upravljanje ekološkim koridorima kao vidom zelene infrastrukture u Dunavskom basenu - Restoring and managing ecological corridors in mountains as the green infrastructure in the Danube basin), organizovao prvu u nizu nekoliko planiranih nacionalnih radionica za uspostavljanje okvirne Karpatske metodologije za identifikaciju ključnih područja i ekoloških koridora velikih karnivora kao i formiranje integralnog informacionog sistema karpatskih zemalja o biodiverzitetu.[1]
Cilj radionice bio je da kroz proces participacije ključnih aktera (institucija u oblasti zaštite prirode, prostornog planiranja, infrastrukturnog planiranja i projektovanja, uprava zaštićenih područja, lovstva, šumarstva, lokalnih zajednica, itd.), doprinese razvoju specifičnih mera upravljanja i revitalizacije migratornih koridora. Znanje i iskustvo preneto aktivnim učešćem stejkholdera, omogućilo je bolju zastupljenost potreba relevantnih sektora u definisanju ranije navedene metodologije.
Na radionici je učestvovalo 36 predstavnika relevantnih aktera (stejkholdera) u Srbiji, među kojima su predstavnici tri Ministarstva Republike Srbije (Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Ministarstvo za evropske integracije), predstavnici javnih preduzeća, regionalnih i pokrajinskih zavoda i agencija (Zavod za zaštitu prirode Srbije, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, Agencija za zaštitu životne sredine, JP Srbijašume, JP Vojvodinašume, JP Putevi Srbije, Železnice Srbije a.d, Koridori Srbije, JP zavod za urbanizam Vojvodine, Plovput – Direkcija za vodne puteve, predstavnici zaštićenog područja JP Nacionalni park Đerdap, predstavnici instituta (Saobraćajni institut CIP, Institut za puteve ad Beograd), profesori Univerziteta u Beogradu (Šumarski i Biološki fakultet), kao i predstavnici drugih interesnih grupa (WWF Srbija, Prirodnjački muzej u Beogradu).
Pozdravnu reč učesnicima radionice uputili su Olivera Radoičić, samostalni savetnik Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Dušan Ognjanović iz sektora za zaštićena područja Ministarstva zaštite životne sredine. Nakon osnovnih informacija o projektu ConnectGREEN, koje je izložila rukovodilac projekta ispred Instituta dr Marina Nenković-Riznić, stejkholderima je prof. dr Marija Maksin prezentovala Nacrt metodologije za identifikaciju migratornih koridora velikih sisara u Karpatskom region, a zatim je gospođa Klara Sabadoš, predstavnik Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode predstavila iskustva i preporuke na temu Izdvajanja ekoloških koridora na prostoru Vojvodine. Nakon diskusije o osnovnim elementima i pojmovima predložene metodologije kojim je završen prvi, uvodni deo radionice, usledio je rad sa stejkholderima u formi okruglih stolova, na predloženom nacrtu metodologije. Rukovodilac projekta dr Marina Nenković-Riznić je u završnici izložila zaključke o postignutim rezultatima i doprinosima za buduće faze projekta.
[1] Na osnovu metodologije definisane kroz projekat biće identifikovani ekološki koridori na 4 transnacionalno relevantne lokacije i to: 1. Nacionalni park Piatra Craiului /Nacionalni park Bucegi (Rumunija), 2. Planine Apuseni / Jugozapadni, Karpati (Rumunija) / Nacionalni park Đerdap (Srbija), 3. Zapadni Karpati (Češka Republika - Slovačka) i 4. Nacionalni park Bükk (Mađarska)/ Zaštićeno pejzažno područje Cerová vrchovina (Slovačka). Fizičke barijere i druge pretnje biće identifikovane na navedenim lokacijama i integrisane zajedno sa drugim kategorijama prostornih podataka u integralni informacioni sistem Karpatskih zemalja o biodiverzitetu (CCIBIS).
Odluka o dodeli nagrada „Milorad Macura“ i „Dimitrije Peršić“
- Godišnja nagrada „Milorad Macura“ za najbolji master rad iz oblasti arhitekture i urbanizma dodeljuje se Milici Gruičić, za rad pod nazivom „Kontrapunkt: Muzička akademija, Park Ušće, Novi Beograd. Possibilium Harmoniae“, odbranjen na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
- Godišnja nagrada „Milorad Macura“ za najbolju doktorsku disertaciju iz oblasti arhitekture i urbanizma dodeljuje se Slađani Milićević, za disertaciju pod nazivom „Disocijativni prostor modernosti: Diskurs praznine u arhitekturi i vizuelnim umetnostima XX i početka XXI veka“, odbranjenu na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, Departman za arhitekturu i urbanizam.
- Godišnja nagrada „Dimitrije Perišić“ za najbolji master rad iz oblasti prostornog planiranja dodeljuje se Milanu Veselinoviću, za rad pod nazivom „Analiza potencijala i mogućnosti korišćenja biomase u energetske svrhe na prostoru AP Vojvodine“, odbranjenog na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Prvi poziv za učešće u Prvoj nacionalnoj radionici u okviru projekta ConnectGREEN
Poštovani,
Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije (IAUS) je kao IPA 1 projektni partner angažovan na projektu ConnectGREEN (DTP 072-2.3) – Restoring and managing ecological corridors in mountains as the green infrastructure in the Danube basin (Revitalizacija i upravljanje ekološkim koridorima kao vidom zelene infrastrukture u Dunavskom basenu), koji se realizuje u okviru drugog poziva INTERREG Danube Transnational programme. Ovim projektom će se u periodu od 2018-2021. godine obezbediti realizacija održive platforme za usklađivanje prakse očuvanja prirode i planiranja prostora u Karpatskom regionu, kroz definisanje načina za revitalizaciju i upravljanje migratornim koridorima velikih sisara (videti letak projekta ConnectGREEN u prilogu).
Cilj projekta je i razmena iskustava, diseminacija rezultata, poboljšanja procesa učešća i kontakti sa različitim zainteresovanim stranama, implementacija novih alata u procesu planiranja, poboljšanje metodoloških pristupa u naučnim istraživanjima.
Rukovodilac projekta je WWF Danube-Carpathian Programme Romania (WWF RO) iz Rumunije, a u projektu učestvuje još 12 institucija iz oblasti zaštite prirode i prostornog planiranja iz 5 zemalja i to: Austrije, Češke, Mađarske, Slovačke i Srbije. Republika Srbija u ovom projektu učestvuje kao IPA partner sa dve institucije i to Institutom za arhitekturu i urbanizam Srbije i JP Nacionalni park Đerdap.
Učešće u projektu ConnectGREEN obezbediće nove podatke u vezi sa identifikacijom i upravljanjem ekološkim koridorima, što može biti od velike važnosti za buduću prostornu analizu posmatrane teritorije. Iskustva i znanje stečeno kroz ovaj projekat poboljšaće kapacitete profesionalaca uključenih u proces kreiranja sektorskih strateških dokumenata (npr. Plan upravljanja prirodnim zaštićenim područjima).
U skladu sa veoma brzom i povećanom fragmentacijom staništa u Dunavskom regionu, projekat ConnectGREEN nastojaće da poboljša ekološku povezanost između prirodnih staništa, posebno između lokacija u okviru Natura 2020 i drugih kategorija zaštićenih područja u Karpatskoj ekoregiji.
Kao prvi korak, u okviru projekta predviđeno je uspostavljanje nove karpatske metodologije za identifikaciju ključnih područja i ekoloških koridora koje koriste veliki sisari (mesojedi) – medved, ris i vuk.
Na osnovu metodologije definisane kroz projekat biće identifikovani ekološki koridori na 4 transnacionalno relevantne lokacije i to: 1. Nacionalni park Piatra Craiului /Nacionalni park Bucegi (Rumunija), 2. Planine Apuseni / Jugozapadni, Karpati (Rumunija) / Nacionalni park Đerdap (Srbija), 3. Zapadni Karpati (Češka Republika - Slovačka) i 4. Nacionalni park Bükk (Mađarska)/ Zaštićeno pejzažno područje Cerová vrchovina (Slovačka).
Fizičke barijere i druge pretnje biće identifikovane na navedenim lokacijama i integrisane zajedno sa drugim kategorijama prostornih podataka u integralni informacioni sistem Karpatskih zemalja o biodiverzitetu (CCIBIS).
Specifične mere upravljanja i revitalizacije koridora će se razvijati u projektu kroz proces participacije ključnih aktera (iz zaštite prirode, prostornog planiranja, uprava zaštićenih područja, lovstva, šumarstva, lokalnih zajednica itd.)
S tim u vezi, u narednom periodu planirano je održavanje nacionalnih radionica za uspostavljanje okvirne karpatske metodologije za identifikaciju ključnih područja i ekoloških koridora velikih karnivora kao i formiranje integralnog informacionog sistema karpatskih zemalja o biodiverzitetu.
Prva nacionalna radionica projekta ConnectGREEN posvećena je proveri nacrta karpatske metodologije za identifikaciju ključnih područja i ekoloških koridora koje koriste veliki sisari (mesojedi).
Nacrt karpatske metodologije za identifikaciju ključnih područja i ekoloških koridora je rezultat dosadašnjeg rada na projektu i koji će stejkholderima biti prezentovan na početku radionice.
Smatramo da će ConnectGREEN projekat biti osnažen znanjem i iskustvom prenetim kroz vaše aktivno učešće, kao predstavnika relevantnog aktera (stejkholdera) u Srbiji. Svojim učešćem omogućićete bolju zastupljenost potreba vašeg sektora u definisanju ranije navedene metodologije.
Prva nacionalna radionica biće održana u Beogradu, 01. februara 2019. godine sa početkom u 10 sati u EU INFO Centru, Kralja Milana 7.
Kontakt osobe za dodatne informacije i prijavu za učešće su:
dr Sanja Simonović-Alfirević +381 11 3207323 +381 63 8811190 sanjas@iaus.ac.rs
Borjan Brankov +381 11 3207339 +381 60 7310989 borjanb@hotmail.com
Za više informacija molimo Vas da posetite i sledeće internet stranice:
http://www.interreg-danube.eu/approved-projects/connectgreen
X NAUČNO-STRUČNA KONFERENCIJA KULTURNO NASLEĐE – RIZICI I PERSPEKTIVE
Obaveštenje o prihvatanju teme i apstrakta: 24. decembar 2018. godine
Rok za slanje radova/ prezentacije: 15. mart 2019. godine
Rok za slanje komentara recenzenata: 01. april 2019. godine
Rok za predaju ispravljene, konačne verzije rada: 22. april 2019. godine
Zvanični početak projekta ConnectGREEN upriličen je na prvom sastanku, 20. novembra 2018. godine u Bukureštu, čiji je domaćin bio vodeći partner WWF Rumunija. Približno 80 ključnih aktera na međunarodnom nivou i projektnih partnera iz Dunavsko-karpatskog regiona, diskutovalo je o različitim temama u vezi sa glavnim ciljem projekta: upravljanjem i obnavljanjem ekoloških koridora u planinskoj oblasti Karpata, uz minimiziranje konflikata između infrastrukturnog/regionalnog razvoja i zaštite prirode.
- Razvoj inovativnih rešenja i smernica za identifikovanje ekoloških koridora u oblasti Karpatskog ekoregiona
- Minimiziranje konflikata između zaštite prirode i prostornog planiranja
- Angažovanje ključnih aktera kao upravljača zaštićenim područjima, stručnjaka u oblasti zaštite prirode, prostornih planera u integralnom pristupu za jačanje kapaciteta za identifikaciju i upravljanje ekološkim koridorima.