Početna

Dobrodošli u IAUS

    Prvi poziv za učešće u Prvoj nacionalnoj radionici u okviru projekta ConnectGREEN




    Poštovani,
    Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije (IAUS) je kao IPA 1 projektni partner angažovan na projektu ConnectGREEN (DTP 072-2.3) – Restoring and managing ecological corridors in mountains as the green infrastructure in the Danube basin (Revitalizacija i upravljanje ekološkim koridorima kao vidom zelene infrastrukture u Dunavskom basenu), koji se realizuje u okviru drugog poziva INTERREG Danube Transnational programme. Ovim projektom će se u periodu od 2018-2021. godine obezbediti realizacija održive platforme za usklađivanje prakse očuvanja prirode i planiranja prostora u Karpatskom regionu, kroz definisanje načina za revitalizaciju i upravljanje migratornim koridorima velikih sisara (videti letak projekta ConnectGREEN u prilogu).
    Cilj projekta je i razmena iskustava, diseminacija rezultata, poboljšanja procesa učešća i kontakti sa različitim zainteresovanim stranama, implementacija novih alata u procesu planiranja, poboljšanje metodoloških pristupa u naučnim istraživanjima.
    Rukovodilac projekta je WWF Danube-Carpathian Programme Romania (WWF RO) iz Rumunije, a u projektu učestvuje još 12 institucija iz oblasti zaštite prirode i prostornog planiranja iz 5 zemalja i to: Austrije, Češke, Mađarske, Slovačke i Srbije. Republika Srbija u ovom projektu učestvuje kao IPA partner sa dve institucije i to Institutom za arhitekturu i urbanizam Srbije i JP Nacionalni park Đerdap.
    Učešće u projektu ConnectGREEN obezbediće nove podatke u vezi sa identifikacijom i upravljanjem ekološkim koridorima, što može biti od velike važnosti za buduću prostornu analizu posmatrane teritorije. Iskustva i znanje stečeno kroz ovaj projekat poboljšaće kapacitete profesionalaca uključenih u proces kreiranja sektorskih strateških dokumenata (npr. Plan upravljanja prirodnim zaštićenim područjima).
    U skladu sa veoma brzom i povećanom fragmentacijom staništa u Dunavskom regionu, projekat ConnectGREEN nastojaće da poboljša ekološku povezanost između prirodnih staništa, posebno između lokacija u okviru Natura 2020 i drugih kategorija zaštićenih područja u Karpatskoj ekoregiji.
    Kao prvi korak, u okviru projekta predviđeno je uspostavljanje nove karpatske metodologije za identifikaciju ključnih područja i ekoloških koridora koje koriste veliki sisari (mesojedi) – medved, ris i vuk.
    Na osnovu metodologije definisane kroz projekat biće identifikovani ekološki koridori na 4 transnacionalno relevantne lokacije i to: 1. Nacionalni park Piatra Craiului /Nacionalni park Bucegi (Rumunija), 2. Planine Apuseni / Jugozapadni, Karpati (Rumunija) / Nacionalni park Đerdap (Srbija), 3. Zapadni Karpati (Češka Republika - Slovačka) i 4. Nacionalni park Bükk (Mađarska)/ Zaštićeno pejzažno područje Cerová vrchovina (Slovačka).
    Fizičke barijere i druge pretnje biće identifikovane na navedenim lokacijama i integrisane zajedno sa drugim kategorijama prostornih podataka u integralni informacioni sistem Karpatskih zemalja o biodiverzitetu (CCIBIS).
    Specifične mere upravljanja i revitalizacije koridora će se razvijati u projektu kroz proces participacije ključnih aktera (iz zaštite prirode, prostornog planiranja, uprava zaštićenih područja, lovstva, šumarstva, lokalnih zajednica itd.)
    S tim u vezi, u narednom periodu planirano je održavanje nacionalnih radionica za uspostavljanje okvirne karpatske metodologije za identifikaciju ključnih područja i ekoloških koridora velikih karnivora kao i formiranje integralnog informacionog sistema karpatskih zemalja o biodiverzitetu.
    Prva nacionalna radionica projekta ConnectGREEN posvećena je proveri nacrta karpatske metodologije za identifikaciju ključnih područja i ekoloških koridora koje koriste veliki sisari (mesojedi).
    Nacrt karpatske metodologije za identifikaciju ključnih područja i ekoloških koridora je rezultat dosadašnjeg rada na projektu i koji će stejkholderima biti prezentovan na početku radionice.
    Smatramo da će ConnectGREEN projekat biti osnažen znanjem i iskustvom prenetim kroz vaše aktivno učešće, kao predstavnika relevantnog aktera (stejkholdera) u Srbiji. Svojim učešćem omogućićete bolju zastupljenost potreba vašeg sektora u definisanju ranije navedene metodologije.
    Prva nacionalna radionica biće održana u Beogradu, 01. februara 2019. godine sa početkom u 10 sati u EU INFO Centru, Kralja Milana 7.
    Kontakt osobe za dodatne informacije i prijavu za učešće su:

    dr Sanja Simonović-Alfirević +381 11 3207323 +381 63 8811190 sanjas@iaus.ac.rs

    Borjan Brankov +381 11 3207339 +381 60 7310989 borjanb@hotmail.com

    Za više informacija molimo Vas da posetite i sledeće internet stranice:
    http://www.interreg-danube.eu/approved-projects/connectgreen

    X NAUČNO-STRUČNA KONFERENCIJA KULTURNO NASLEĐE – RIZICI I PERSPEKTIVE


    Važni datumi:
    Rok za prijavu apstrakta: 17. decembar 2018. godine
    Obaveštenje o prihvatanju teme i apstrakta: 24. decembar 2018. godine
    Rok za slanje radova/ prezentacije: 15. mart 2019. godine
    Rok za slanje komentara recenzenata: 01. april 2019. godine
    Rok za predaju ispravljene, konačne verzije rada: 22. april 2019. godine

    ConnectGREEN – KICK OFF sastanak: Zajednički napori predstavnika iz oblasti zaštite prirode i prostornog planiranja u cilju unapređenja zelene infrastrukture u Karpatskoj oblasti

    Zvanični početak projekta ConnectGREEN upriličen je na prvom sastanku, 20. novembra 2018. godine u Bukureštu, čiji je domaćin bio vodeći partner WWF Rumunija. Približno 80 ključnih aktera na međunarodnom nivou i projektnih partnera iz Dunavsko-karpatskog regiona, diskutovalo je o različitim temama u vezi sa glavnim ciljem projekta: upravljanjem i obnavljanjem ekoloških koridora u planinskoj oblasti Karpata, uz minimiziranje konflikata između infrastrukturnog/regionalnog razvoja i zaštite prirode.

    Početak projekta označilo je uvodno obraćanje Heralda Egerera, šefa Sekretarijata Karpatske konvencije. Prema Egereru, kroz Karpatsku konvenciju će se ozvaničiti neki rezultati projekta – poput Karpatske strategije o ekološkim koridorima, radi postizanja održivosti i dugoročnosti projekta.

    Kristijan Remus Pap, koordinator projekta i državni rukovodilac za zaštitu divljih životinja i životne sredine u okviru WWF Rumunija, izložio je glavni cilj projekta, kao i konkretne zadatke partnera iz svih 5 zemalja koji učestvuju u projektu (Češka, Slovačka, Mađarska, Rumunija i Srbija):
    • Razvoj inovativnih rešenja i smernica za identifikovanje ekoloških koridora u oblasti Karpatskog ekoregiona
    • Minimiziranje konflikata između zaštite prirode i prostornog planiranja
    • Angažovanje ključnih aktera kao upravljača zaštićenim područjima, stručnjaka u oblasti zaštite prirode, prostornih planera u integralnom pristupu za jačanje kapaciteta za identifikaciju i upravljanje ekološkim koridorima.

    Detaljnije informacije i sve novosti u vezi projekta, pratite na web-sajtu http://www.interreg-danube.eu/news-and-events/project-news/3174


    Velika nagrada Udruženja urbanista Srbije

    Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije za celokupnu produkciju, složenost obrađene problematike, kvalitet prezentacije i interpretacije radova.

    ConnectGREEN. Upravljanje i obnavljanje ekoloških koridora kao zelene infrastrukture u Dunavskom basenu

    Planirani razvoj infrastrukture u Dunavsko-karpatskom regionu preti da ugrozi koridore kretanja velikih karnivora i poveća fragmentaciju njihovih staništa.
    Mali broj prostornih planera poseduje znanje i iskustvo za minimiziranje konflikata između razvoja i očuvanja prirode prilikom izrade novih planova. I što je još važnije, pravno obavezujući mehanizmi koji se odnose na uslove funkcionisanja ekoloških koridora sprovode se loše, uglavnom zbog nedostatka pouzdanih podataka. Ovi efekti zahtevaju ujednačen transnacionalni odgovor jer veliki karnivori često prelaze preko državnih granica u potrazi za hranom i jedinkama iste vrste.
    Kroz projekat ConnectGREEN-a, partneri iz različitih zemalja i različitih oblasti delovanja (prostornog planiranja, naučnih istraživanja, državne uprave, očuvanja životne sredine i prirode), udružili su svoje snage u cilju povećanja kapaciteta za identifikaciju ekoloških koridora, kao i prevazilaženja sukoba između infrastrukturnog razvoja i zaštite divljeg sveta. Dragoceno znanje i iskustvo biće učinjeno dostupnim prostornim planerima u cilju usklađivanja njihovih novih infrastrukturnih planova sa uslovima za ekološko povezivanje.
    Održavanje ili obnavljanje ekoloških koridora će zaštititi postojeće populacije velikih karnivora u Karpatima i održati jednu od najvećih vrućih tačaka biodiverziteta, kao i omogućiti funkcionisanje ekosistema na kontinentu. Osim toga, ovaj novi zajednički pristup ima za cilj da ubrza proces implementacije i da uvede u praksu dugo očekivani infrastrukturni razvoj koji se suočava sa rizikom da bude usporen usled neusaglašenosti sa bezbednosnim i ekološkim standardima.

    Dugoročna rešenja za kretanja divljih životinja

    Glavni cilj projekta u naredne tri godine (2018 - 2021) je održavanje i unapređenje postojeće ekološke povezanosti između prirodnih staništa, naročito između područja ekološke mreže Natura 2000 i drugih zaštićenih područja od transnacionalnog značaja u karpatskom ekoregionu, odnosno u Češkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Slovačkoj, Srbiji i Ukrajini.
    Konkretno, projekat ima za cilj:
    • Razvoj inovativnih rešenja i smernica za identifikovanje ekoloških koridora i lokacija na kojima dolazi do njihovih prekida u oblasti karpatskog ekoregiona da bi se zadržalo dugoročno, prekogranično kretanje divljih životinja, kao i usluge pripadajućog ekosistema i visok nivo biodiverziteta u regionu.
    • Angažovanje upravljača zaštićenim područjima i područjima ekološke mreže Natura 2000, konzervatora, prostornih planera i drugih ključnih aktera u integralnom pristupu za jačanje kapaciteta za identifikaciju i upravljanje ekološkim koridorima.
    • Usklađivanje zaštite prirode i prostornog planiranja i razvoja u ekološkim koridorima i područjima ekološke mreže Natura 2000 putem identifikovanja i sprovođenja strateških pravaca i instrumenata i prakse.

    Ekološki koridori će biti detaljnije utvrđeni primenom nove Karpatske metodologije u četiri transnacionalna pilot područja: 1. Nacionalni park „Piatra Craiului“ (Rumunija); 2. Apuseni-JZ Karpati (Rumunija) / Nacionalni park Đerdap (Srbija); 3. Zapadni Karpati (Češka republika - Slovačka) i 4. Nacionalni park „Bükk“ (Mađarska) / Zaštićeno područje „Cerová vrchovina“ (Slovačka).

    Ovaj proces možete podržati kroz davanje prioriteta biodiverzitetu na listi kriterijuma za zaštitu životne sredine, učešćem u konsultacijama i razmenom znanja.

    Web-site projekta:
    http://www.interreg-danube.eu/approved-projects/connectgreen


    Konkurs za nagrada Instituta za 2018. godinu

    Nagrada Udruženja urbanista Srbije

    Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije za ostvarene rezultate u u oblasti stručnog rada i za ukupno ponašanje u skladu sa Moralnim kodeksom Udruženja u prethodnom periodu.



    ATTRACTIVE DANUBE: Unapređenje kapaciteta za povećanje teritorijalne atraktivnosti dunavskog regiona (2017-2019)

    Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije je predstavnik Republike Srbije u INTERREG međunarodnom istraživačkom projektu „Unapređenje kapaciteta za povećanje teritorijalne atraktivnosti Dunavskog regiona” (Improving Capacities for Enhancing Territorial Attractiveness of the Danube Region), skraćeno „ATTRACTIVE DANUBE“. Ovaj projekat, finansiran iz Dunavskog Transnacionalnog Programa (Danube Transnational Programme), okupio je 19 partnera iz trinaest zemalja Dunavskog regiona: Austrije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Italije, Mađarske, Nemačke, Rumunije, Slovačke, Slovenije, Srbije, Hrvatske, Crne Gore i Češke Republike.

    Ovim projektom će se, u periodu 2017-2019. godine, omogućiti jačanje institucionalnih kapaciteta za strateško planiranje i unapređenje upravljanja teritorijalnim razvojem na svim nivoima uprave u 13 država Dunavskog regiona, kao i preko njihove transgranične saradnje, sa ciljem povećanja atraktivnosti ovog regiona u celini, kao i pojedinačnih država.

    U prvoj godini „ATTRACTIVE DANUBE“ projekta cilj je da se zajednički okvir sistema monitoringa teritorijalne atraktivnosti, koji je koncipiran u prethodnim istraživanjima, razradi za svaku državu i uspostavi zajednička monitoring platforma za Dunavski region. Informaciona monitoring platforma treba da odražava potrebe različitih sektora i da olakša koordinaciju njihovih planskih i upravljačkih odluka sa aspekta unapređenja atraktivnosti prostora za razvoj. Iz tih razloga je predviđeno da se, u proces razrade zajedničkog okvira sistema monitoringa teritorijalne atraktivnosti za svaku državu, uključe predstavnici relevantnih aktera / stejkholdera koji učestvuju ili imaju uticaja na donošenje i sprovođenje odluka o teritorijalnom razvoju u domenu prostornog planiranja, regionalnog razvoja, turizma, zaštite prirode i drugih sektora koji doprinose, ili na koje utiče, kvalitet i atraktivnost prostora države i Dunavskog regiona.

    Web-site projekta: