Наука

TP 36035

Наслов пројекта: "Просторни, еколошки, енергетски и друштвени аспекти развоја насеља и климатске промене – међусобни утицаји"

Евиденциони број: TP 36035
Уговорни период: 01.01.2011. – 31.12.2014.
Руководилац пројекта: др Мила Пуцар, научни саветник, ИАУС
Институције учесници:
  • Институт за архитектуру и урбанизам Србије, Београд
  • Архитектонски факултет Универзитета у Београду,
  • Грађевински факултет Универзитета у Београду,
  • Електротехнички факултет Универзитета у Београду,
  • Институт техничких наука Српске академије наука и уметности, Београд,
  • Природноматематички факултет Универзитета у Нишу
Корисник резултата истраживања - Партиципант:
  • Агенција за енергетску ефикасност Републике Србије
Број истраживача: 43
Број странаца: 1
Број спољних сарадника: 3
Број стипендиста: 2

Циљ и опис пројекта:

Пројекат се састоји од 5 потпројеката, и то:

  • ПП 1: Промена климе као чинилац просторног развоја насеља, природног предела и пејзажа (руководилац: Милица Бајић Брковић)
  • ПП 2: Техничко-технолошки аспекти планирања и пројектовања физичких структура насеља и њихов утицај на климатске промене (руководилац: Игор Марић)
  • ПП 3: Јачање институција, друштвени и институционални аспекти интегрисања климатски одговорног просторног развоја (руководилац: Ксенија Лаловић)
  • ПП 4: Енергетски и еколошки аспекти просторног развоја и промена климе (руководиоци: Мила Пуцар, Бошко Јосимовић)
  • ПП 5: Информатика, развој система индикатора и мониторинга, геосимулационо моделирање и просторна статистика као предуслов просторног развоја насеља (руководиоци: Мирјана Деветаковић, Драгутин Протић)
Опис пројекта:
Промена климе на Земљи и глобална еколошка и енергетска криза, настале као последица неконтролисаног раста градова, индустријске експанзије, неефикасних технологија и прекомерног коришћења фосилних горива, представљају једне од највећих проблема постиндустријског друштва на почетку новог миленијума. У закључцима Трећег извештаја о оцени промене климе (IPCC, 2001) стоји да су насеља, међу свим системима које је створио човек, најосетљивија на климатске промене.
Истраживање могућности и начина иновираног планирања и изградње и постављање стандарда у складу са климатски одговорним односом према окружењу доприноси унапређењу квалитета живота, очувању ресурса, очувању урбаног и природног окружења и квалитетнијем управљању развојем насеља и изградњом. Овим истраживањем ће се понудити решења која се односе на методологију планирања, типове планова, функционалну организацију насеља, третман отворених простора и урбаног пејзажа, као и стандарди за физичку изградњу, замену изграђеног фонда новим који ће бити у складу са стандардима за еколошко, тј. климатски одговорно пројектовање и изградњу. Истраживање кореспондира са процесима у ЕУ и усклађује се са истраживачким напорима који су у другим земљама у току.
Грађевински фонд у Србије је различитог квалитета и треба га обновити. С друге стране, будућа изградња ће заузети неизграђене просторе у постојећем ткиву и ван њега. Развој инфраструктуре који је база за изградњу и реконструкцију нових физичких структура треба адекватно да прати развој. Рационализација примењена кроз планерске и инжењерске поступке је неопходна како би обнова старог и изградња новог урбаног простора била одржива. Увођење савремених стандарда и технологија је потребно за даљи развој у оквиру постављених циљева. Дефинисаће се предлози иновативних мера, које би утицале на измену стандарда и прописа и били пропраћени типологијом физичких структура, нумеричким показатељима, и одговарајућим параметрима који утичу на климатске промене.
Евидентан је проблем сиромашних који често живе у неформалним насељима која се налазе у подручјима која су подложна ризику. Услед ограничених ресурса који отежавају њихову способност да реагују на промене услова, ова популација је изузетно осетљива на климатске промене.
Истраживање могућности и начина у области институционалне изградње и инструмената за управљање климатским променама на свим нивоима управљања, развој одговорног приступа планирању и управљању развојем које допринеси процесима промена и унапређења у области система планирања урбаног и просторног развоја, и усмерава редефиснисање улоге свих актера развоја у тражењу одговора на оперативна питања, која се свакодневно постављају у констексту одрживог урбаног развоја Србије. Ово истраживање ће понудити предлоге за нове институционалне аранжмане, креирање и иновацију климатски и еколошки одговорне регулативе, инструменте управљања, норме и стандарде који омогућавају ефикасно укључење у процес одлучивања климатски одговорног просторног развоја на свим нивоима управљања.
Зграде троше око 50% укупно произведене енергије. Смањење потрошње енергије у зградама могуће је остварити енергетски ефикасним урбанистичким планирањем и пројектовањем, применом биоклиматских принципа и коришћењем ОИЕ. Урадиће се процена тренутних урбаних капацитета за ефикасну примену ОИЕ кроз студију случаја. Анализираће се могућности производње електричне и топлотне енергије из енергије сунца на крововима градских објеката. Планира се развој метода и алата за процену утицаја, рањивости и прилагођавања климатским променама, применом индикатора и критеријума релевантних за просторну организацију најсавременијих технологија за спречавање конфликата у простору.
У оквиру рада на 3D убаним информационим моделима радиће се на прикупљању и стандардизацији података (примена cityGML-a kao OGC стандарда за моделирање, пренос и похрањивање геопросторних података); развоју система мониторинга; архитеткури информационог система (дефинисање објеката од интереса и њихових атрибута, развој система индикатора, укључивање темпоралне димензије).
База знања ће обухватити истраживање особености расположивог знања о међусобним утицајима развоја насеља и климатских промена; креирање и коришћење базе знања која би објединила знање о проблему, произведено, пре свега, у оквиру предложеног пројекта, али и у ширем друштвеном контексту; промоција и повезивање овакве базе знања са сличним ресурсима у земљи и региону.

Очекивани кључни резултати
Очекивани резултати на нивоу целог пројекта:
  • Дефинисање политика и стратегија на државном, регионалном и локалном нивоу;
  • Дефинисање стандарда за просторно и урбанистичко планирање;
  • Дефинисање климатских и CO2 одговорних урбанистичких стандарда;
  • Успостављање енергетски, климатски и CO2 одговорне контроле пројеката и планова;
  • Дефинисање поља примене технолошких иновација у изградњи;
  • Стварању основа за унапређивање едукације, пре свега, архитеката, урбаниста и просторних планера.

Значај истраживања

Рад на овом пројекту и резултати истраживања су од изузетног значаја за заједеницу и спадају у ред стратешких приоритета земље.
Научни допринос овог истраживања огледа се у стварању нових основа за теоријско и методолошко усаглашавање праксе планирања и изградње градова у Србији. Овим пројектом се креира основ за развој нових метода и техника које ће бити одговорне према климатским променама, окружењу као и интересу грађана за квалитетнијим животом у градовима. Истовремено, на овај начин се ствара фонд знања који омогућава успостављање ефективне комуникације са земљама из окружења и земљама ЕУ којом ће се подржати размена идеја, знања и искустава. Допринос овог истраживања у апликативном смислу се огледа у стварању научно заснованог и практично потврђеног материјала за развој регулативе, норми и стандарда климатски и нарочито CO2 одговорног развоја.
Значај истраживања ће се огледати у успостављању типолошке класификације постојећег, као и прогнозу и препоруке, засноване на моделима, које ће се користити за урбанистичко планирање и изградњу зграда са новом номенклатуром. Истраживања ће допринети развоју урбанистичких и техничких параметара усклађених са европским, прилагођених нашим техничким, природним и друштвеним условима.
Научни допринос овог истраживања огледа се у стварању нових основа за даље теоријско и концептуално редефинисање институционалне и информатичке подршке урбанистичком и просторном планирању, и креирање основа за развој нових метода и техника планирања у Србији обзиром на концепте нове квалитативно унапређене информационе основе. Допринос овог истраживања на примењеном нивоу је у домену локалног и националног нивоу, и стварање научно заснованог и практично потврђеног материјала за развој регулативе, норми и стандарда пре свега за локалне управе.
Научни допринос истраживања у области енергетске ефикасности биће теоријске анализе, чији ће резултати бити применљиви на планерска решења која смањују ефекат стаклене баште. Резултати овог пројекта примењени у пракси утицаће на ублажавање ефеката климатских промена у затеченом стању у Србији. Допринос у дефинисању просторне организације ОИЕ, посебно ветроелектрана у Србији кроз сагледавање стратешки значајних утицаја на животну средину уз посебан осврт на заштиту орнитофауне у хироптерофауне. Допринос у дефинсању модела просторне организације система управљања отпадом на регионалном и локалном нивоу уз примену савремених технологија третмана отпада и експлоатације депонијског гаса.
Развијање 3D модела градова омогућава прикупљање и интеграцију различитих података у различитим размерама, примену просторних и тематских упита као и просторних аналитичких функција. 3D урбани информациони модели омогућавају анализе и симулације у циљу налажења оптималних урбанистичких решења, у складу са зацртаним принципима енергетске ефикасности и редукције емисије CO2.
База знања - Повезивање карактеристичних облика знања насталих у оквиру пројекта (3D урбаног информационог модела, писаних и графичких докумената, научних радова, видео записа и текстова туторијала и др.), одезбеђује интеграцију знања о проблему међу.утицаја развоја насеља и климатских промена, као и његово шире коришћење и интеграцију у сличне ресурсе на националном и регионалном нивоу.

Сајт пројекта: http://e-science.amres.ac.rs/TP36035/